Evropski Defendologija Centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja.

srenfrderu

Епидемија (грчки: επι (епи)-"над, изнад" и δεμος (демос)-"народ, људи") је изненадно повећање случајева неке заразне болести у људској популацији у одређеном простору, које битно прераста очекиван број случајева (инциденција) у истој популацији. Епидемија је обично просторно ограничена, али ако се прошири на читаве земље, регионе или континенте и масовно захвати велики број људи називамо је пандемијом.

Како би се појава одређене болести окарактеризирала као епидемија, нужно је узети у обзир нормалну стопу учесталости те исте болести у популацији. Мање повећање броја случајева врло ријетке заразне болести може се већ дефинисати епидемијом, док велико повећање броја случајева врло честе болести (прехлада) не сматрамо епидемијом. У задње се време и нагло повећање незаразних болести или негативних појавности у популацији почело дефинисати епидемијом (епидемија претилости у САД, епидемија алкохолизма у Русији итд.).

Грана медицине која се бави изучавањем епидемија, назива се епидемиологија. Епидемијом заразне болести се у региону  сматра пораст обољења од заразне болести неуобичајен по броју случајева, времену, мјесту и захваћеном пучанству, те неуобичајено повећање броја обољења с компликацијама или смртним исходом, као и појава двају или више међусобно повезаних обољења од заразне болести, која се никада или више година нису појављивала на једном подручју те појава већег броја обољења чији је узрочник непознат, а прати их фебрилно стање.

Зараженим подручјем сматра се подручје на којем постоји један извор или више извора заразе и на којем постоје увјети за ширење заразе. Угроженим подружјем сматра се подручје на које се може пренијети заразна болест са зараженог подручја и на којем постоје увјети за ширење заразе. Појаву епидемије заразне болести у региону проглашава те одређује заражено односно угрожено подручје, министар здравства према документираном захтеву организације здравства и стручном мишљењу Завода за заштиту здравља.

Заразне болести чије је спрјечавање и сузбијање од интереса за државу одређује свака држава посебно. Поједине се болести мора спречавати и сузбијати без обзира на одлуку локалног законодавства, него и по међународним обвезама тј. предузимају се мере предвиђене међународним санитарним конвенцијама и другим међународним уговорима.

Чини ли вам се да приликом открића цепива против неке болести човјечанство као да на себе 'навуче' 10 нових болести? Наиме, кроз историју се заредао велик број болести, од којих су неке попримиле размјере епидемије, па чак и пандемије, те су са собом 'узеле' велик број људских живота. Но замислите што би тек било да цјепиво за болести које се данас успјешно лијече никад није изумљено? Иако се многе од следећих болести данас успешно лече, неке још увек налазе жртве и узимају људске животе. Упознајте 10 највећих епидемија у људској историји.

Велике богиње/вариола вера:  Прошло је скоро 50 година (1972.) од епидемије великих богиња (вариола вера) у СРЈ Југославији. Био је то скандалозни, нечувени случај појаве једне искорењене тропске болести у Европи. Те 1972. године, тадашња СФРЈ заувек је запамтила шта значи ријеч - епидемија. Ибрахим Хоти из Ђаковице на Косову са верског путовања почетком те године донео је вирус великих богиња - што је потврђено тек 14. марта. До половине марта, вариола вера је заразила више од 140 људи, пре свега на КиМ, у Новом Пазару, Чачку, Београду и на северу Црне Горе.
Вариола вера која је сејала страх по бившој Југославији те 1972. године више не постоји. Вирус је изолован и налази се на само два места у свету - тачније, у лабораторијама Русије и САД,  због чега представља потенцијално јаче оружје од нуклеарне бомбе. 

Претпоставља се да је 14. марта 1972. године Вариолу у Србију унео извесни Ибрахим Хоти са Косова по повратку из Ирака. Претпоставља се да је вирус добио када је купио малу фрулицу на локалној пијаци. Међутим када је тај вирус пренео 29-годишњем учитељу Латифу Мумџићу поред којег је седео у аутобусу, он је вирус пренео на 38 људи и тада је почео неконтролисано да се шири. Седам дана касније за епидемију се сазнало у Београду, а до маја је од Вариоле вере преминуло 40 људи, а заражено је било 175. Био је карантин за припаднике ЈНА, људи су се тих месеци плашили једни других, чекали редове за вакцину.

Али, шта је уопште Вариола вера и зашто је има моћ да убије чак трећину заражених? Велике богиње су болест коју изазива ПОX вирус који се преноси са особе на особу изазивајући високу температуру, карактеристичан осип, а може да убије чак трећину заражених. Већ до 26. октобра 1977. године ова високо-заразна болест је у потпуности искорењена, а последњој зараженом особом сматра се болнички кувар у Сомалији. Међутим, званични крај Вариола вера доживела је 1980. године када је ЊХО објавила да је вирус уништен. Тада су све преостале залихе вируса сакупљене и требало је да буду уништене или заведене у само две лабораторије у свету - у САД и у Русији. 

Геополитички догађаји у последњој деценији 20. века и открића у вези са биолошким ратовима изазвали су забринутост да је вирус можда пао у погрешне руке,  које би потенцијално у будућности могле да га искористе. Први докази пронађени су још у египатским мумијама, а епидемије великих богиња мучиле су Европу и Азију све до 1796. године, када је Едвард Џенер тестирао своју теорију заштите од болести, а успех његовог експеримента довео је и до развоја вакцине.

Управо је и Вариола вера била оружје против Индијанаца, тада домаћег америчког становништва. Никада нису били изложени богињама док их европски истраживачи нису донели у Америку 1600-их година. Намерно су Индијанцима давали робу контаминирану богињама, у намери да се ослабе отпор према колонијалној експанзији. Убрзо је уследила епидемија која је побила половину популације Индијанаца.

Око 30% незаштићених људи који су у близини особе са богињама би се сигурно заразили, а од тог броја би сигурно 30% умрло од инфекције. Посебно зато што је дијагноза јако тешка у раним фазама болести. Што је најгоре, да сада избије епидемија Вариоле вере, свет не би имао довљно вакцина како би се осигурало њено искорењивање.

Вариола, вирус који изазива велике богиње припада роду животињских вируса. У питању су вируси којима не треба ћелијско језгро да се реплицирају унутар ћелије. Вирус вариоле једини је познати узрок великих богиња и погађа само људе. Вирус се преноси само с човека на човека, а труднице и деца су умногоме лакше жртве што је допринело његовој смртности. Штавише, довољно је само да прислоните образ уз заражену особу и добијете Вариолу. Преноси се инхалацијом, а честице вируса остају на одећи, постељини и површинама чак 7 дана. Вирус почиње да се формира у плућима, одакле прелази у крвоток, напада кожу, црева, плућа, бубреге и мозак. 

Активност вируса у ћелијама коже ствара осип који почиње као макуле (равне, црвене лезије), а након тога се формирају везикуле (подигнути пликови) који се појављују 12 до 17 дана по зарази. Они који су преживели носе и ожиљке.

У 16. веку, у време открића Америке, која је тад имала око 100 милиона становника, амерички домороци нису били имуни на болести које су им донијели еуропски дошљаци, што је придонело томе да је готово дошло до истребљења тог становништва. Водећа болести с којом се нису могли носити биле су велике богиње.

Болест која је у Еуропи била присутна хиљадама година, преноси се телесним текућинама, зраком те преко ођеће. Манифестира се повишеном телесном температуром, боловима по целом телу те сврбежом попраћеним осипом и крастама по тијелу. 

Велике богиње изазивају смрт код око 30% заражених, а код преживјелих често оставља трајну унакаженост или сљепоћу. Иако је цјепиво откривено још 1796. године, сматра се да је само у 20. веку од те болести умрло између 300 и 500 милијуна људи. 1977. године вирус је искоријењен међу људском популацијом, те га данас налазимо искључиво у лабораторијима. Из тог разлога цепљење против великих богиња више се ни не проводи, па многи сматрају да би се та болест могла почети користити као терористичко оружје.

Припремили:
Раде Биочанин
Божо Марковић-Несврћанин
Мубина Чолаковић

 

Preuzeto sa stranice www.aleksinac.net

 

Preuzmite članak ovdje.