Evropski Defendologija Centar za naučna, politička, ekonomska, socijalna, bezbjednosna, sociološka i kriminološka istraživanja.

 

Partneri

Breadcrumbs

Било је то прије равно 46 година. Далеке и прве послијеземљотресне бањалучке 1970. године. Група младих и разбарушених стваралаца, писаца, глумаца, новинара и иних радозналаца покренула је ревију с насловом „Глад сутра“. Били су ту покојни Спасоје Перовић, Мићо Шушница, Славко Баришић, па Никола Вуколић много живи Исмет Бекрић који се сада скрасио у Словенији и, коначно, Ранко Прерадовић. Бавили су се ти људи у ревији свим и свачим, почев од поезије, посредством прозе, преко свих видова критике (које је било за разлику од ововремености), до друштевних тема и дилема. Једна од ових потоњих, рецимо, бијаше питање омладинских радних акција, што бисмо данас могли именовати такозваним волонтерским радом. И још мнго је тога било ту, да се разумијемо, а што је одражавало оновременост. Хоће ли нашим садржајем сада бити одсликана и показана ововременост?

Istorija ljudske civilizacije, kao i ovog kraja, gdje danas predstavljamo ovu ekološku knjigu je zabeležila mnogo kriza kao što su: pandemija COVID-19, rusko-ukrajinski sukob, pogoršena situacija na KiM, stranačka i socijlna previranja, ratni sukobi uz mogućnost primjene NHB oružja, NHB akcidenti, NHB terorizam, epidemije, pandemije, manjak hrane, energetske (ne)efikasnost, prirodne katastrofe (zemljotresi, poplave, klizišta, odroni, munje i gromovi, suše, požari, enormna pojava ili nestanak brojnih biljnih i životinjdkih vrsta), brojna zagađenja životne sredine, migraciona kretanja, mortalitet...

Na temelju ideje progresa, u petnaestom i šesnaestom stoljeću se počeo uobličavati, a u osamnaestom stoljeću razvijati novovjekovni pogled na svijet, mehanicistička paradigma i mehanicistički model života. Progres je shvatan kao napredak orijentisan prema proizvodnji materijalnih dobara i pragmatičnom usavršavanju života na zemlji.